Mirisala je na nevine poroke i opaku čednost. Mala švapska frajla, strasno je recitovala Geteove stihove svojim ljubavnicima na izdisaju posle slatkog rata. Ćudljiva Valkira, bila je oltar svih muških duša koje su jednom uhvatile pogled njenih smaragdnih očiju. Bujne grudi, dom njena dva srca, rađale su bolnu čežnju u telima balavih onanista.
Filozofija puti koju je propovedala bila je okean u kome su se mnogi udavili. Njenoj strasti umakao je samo jedan pravednik, lažni profet modrih podočnjaka koji je imao žive misli i umorno srce. Veliki manipulator džepnih dimenzija, poigravala se iluzijama drugih o njoj. Zavodila je jednostavnošću koja je krila bistrinu misli i pritajenost srca. Njen dnevnik intimne površnosti skrivao je nepoznate veličine mesa nabreklog žudnjom.
Jednog jutra, probudila se sa sumnjom u pogledu sopstvenog roka trajanja koja je rađala nesigurnost na visokim potpeticama. Rešenje napetosti tražila je u figurama koje su plovile na površini šoljice kafe. Anđeo, koji je, uglavnom besposlen sedeo na njenom desnom ramenu, prenuo je iz tumačenja simbolike željenog.
"Frida, večnost koju tražiš nećeš naći" - rekao joj je.
"Ne čeznem za večnošću, hoću samo trenutke bez sumnje koji će trajati beskonačno" - odgovorila je. "Frida, Frida... Svaki upitnik na početku misli i dela je put drugačije mogućnosti" - odgovorio je smeškajući se.
"Stvar je u tome što sam se na tom putu spoticala o sudbine nedovršenih ljudi" - rekla je penušavo i gorko, terajući anđela u ćošak svoje sobe...
Na balkonu obraslom bršljenom, u ležaljci, prepustila se varljivom suncu rane jeseni i započela vikend avanturu sa svojim ličnim demonima.
